Kada je vreme za smeštaj roditelja u dom za stare?
Ne postoji jedna godina života, dijagnoza ili događaj koji automatski znači da je vreme za dom. Važnije je proceniti koliko je roditelj samostalan, da li je bezbedan kada ostane sam i koliko pomoći mu je potrebno tokom dana i noći.
Odluka o smeštaju roditelja u dom za stare retko se donosi odjednom. Najčešće joj prethodi period u kojem porodica pokušava da organizuje pomoć kod kuće, češće posećuje roditelja, vodi računa o terapiji, nabavci, obrocima i pregledima.
Vremenom se, međutim, može pojaviti pitanje koje nije lako izgovoriti:
Da li je roditelju kod kuće i dalje dovoljno bezbedno i da li porodica može da mu pruži svu pomoć koja mu je potrebna?
Postoji nekoliko znakova koji mogu pokazati da je vreme da porodica ozbiljnije razmotri mogućnosti dugoročnog smeštaja i nege.
Roditelj više nije bezbedan kada ostane sam
Ovo je jedno od najvažnijih pitanja.
Starija osoba može želeti da nastavi da živi u svom domu i kada više nije potpuno sposobna da se bezbedno brine o sebi.
- česti padovi ili gubitak ravnoteže
- ostavljanje uključenog šporeta ili drugih uređaja
- zaboravljanje zaključavanja vrata
- teškoće pri ustajanju iz kreveta ili stolice
- problemi pri odlasku u kupatilo
- izlazak iz kuće i teško pronalaženje puta nazad
- nemogućnost pozivanja pomoći kada se nešto dogodi
Jedan incident ne mora nužno da znači da osoba više ne može da živi kod kuće. Ali kada se ovakve situacije ponavljaju, porodica treba ozbiljno da proceni koliko je postojeći način života bezbedan.
Svakodnevne aktivnosti postaju previše zahtevne
Jedan od najjasnijih pokazatelja potrebe za dodatnom pomoći jeste gubitak sposobnosti da osoba samostalno obavlja osnovne svakodnevne aktivnosti.
ličnoj higijeni, kupanju, oblačenju, korišćenju toaleta, pripremi i uzimanju hrane, ustajanju, hodanju ili promeni položaja u krevetu.
Ponekad porodica ove promene ne primeti odmah. Roditelj može dugo pokušavati da sakrije da mu je potrebna pomoć, posebno ako se plaši gubitka samostalnosti.
Zato nije dovoljno pitati samo: „Da li ti nešto treba?“ Mnogo je korisnije posmatrati kako osoba zaista funkcioniše tokom dana.
Padovi i otežano kretanje postaju sve češći
Smanjena pokretljivost ne znači automatski da je potreban smeštaj u domu.
Situacija postaje ozbiljnija kada osoba više ne može bezbedno da ustane, ode do toaleta, izađe iz kuće ili se kreće bez pomoći druge osobe.
Nakon moždanog udara, preloma ili operacije starijoj osobi može biti potrebna značajno veća pomoć nego ranije. Nekada je moguće organizovati podršku kod kuće. U drugim situacijama potreban je nivo svakodnevne pomoći koji porodica teško može dugoročno da obezbedi.
Terapija i zdravstvene potrebe postaju komplikovanije
Veliki broj starijih osoba svakodnevno koristi više lekova.
Problem nastaje kada osoba počne da:
- zaboravlja da uzme terapiju
- uzima lek dva puta
- ne zna koji lek treba da uzme
- meša jutarnju i večernju terapiju
- ne može sama da prati promene koje je lekar propisao
Ako član porodice svakodnevno mora da proverava da li je terapija pravilno uzeta, to je važan signal da se nivo samostalnosti promenio.
Prilikom izbora doma zato treba proveriti i kakva je medicinska nega u domu za stare , a ne samo kako izgledaju sobe i zajedničke prostorije.
Demencija ili Alchajmerova bolest menjaju nivo potrebnog nadzora
Kod demencije situacija može biti drugačija.
Osoba može fizički izgledati veoma dobro, hodati bez pomoći i razgovarati sa članovima porodice, a ipak više ne biti bezbedna kada ostane sama.
- dezorijentacija
- zaboravljanje terapije i obroka
- izlazak iz kuće bez jasnog cilja
- nemogućnost pronalaženja puta nazad
- promene ponašanja
- poremećen ritam spavanja
- potreba za nadzorom tokom noći
U početku porodica često uspeva da organizuje pomoć. Ali ako neko mora gotovo neprekidno da bude uz stariju osobu, potrebno je proceniti da li je takav sistem održiv.
Roditelj sve manje jede ili ne može sam da priprema obroke
Ishrana je još jedan pokazatelj koji se lako previdi.
- preskače obroke
- zaboravlja da jede
- više ne može da pripremi hranu
- jede gotovo uvek istu jednostavnu hranu
- ostavlja pokvarenu hranu u frižideru
- ima poteškoće sa samostalnim hranjenjem
Promena telesne težine ili apetita može imati različite uzroke i treba je razmotriti i sa zdravstvenim radnikom.
Sa stanovišta svakodnevnog funkcionisanja, nemogućnost redovnog organizovanja obroka može pokazati da je osobi potrebna dodatna pomoć.
Lična higijena i održavanje doma počinju da trpe
Promene u higijeni ponekad su među prvim znacima koje porodica primeti.
Odeća koja se retko menja, neredovno kupanje, zapušten stan ili gomilanje neopranog posuđa ne moraju značiti da osoba ne želi da vodi računa o sebi.
Razlog može biti otežano kretanje, strah od pada u kupatilu, bol, zaboravnost ili jednostavno nedostatak snage.
Noć postaje najveći problem
Porodica često uspe da organizuje pomoć tokom dana. Noć je mnogo teža.
Starija osoba može imati potrebu da ustaje više puta, tražiti pomoć pri odlasku u toalet, biti dezorijentisana ili imati povećan rizik od pada.
Kod nepokretnih osoba mogu postojati i potrebe za promenom položaja i drugom vrstom pomoći.
Ako član porodice mora svake noći da bude spreman da reaguje, takva organizacija može postati veoma teško održiva.
Medicinsko i negovateljsko osoblje pruža korisnicima podršku tokom 24 časa.
Avalska Oaza raspolaže sa dva doktora. Jedan doktor dolazi pet puta nedeljno, dok doktor psihijatar dolazi jednom nedeljno.
Porodica više ne uspeva da organizuje potrebnu brigu
Ovo je deo o kojem se često govori tek kada porodica već dođe do granice svojih mogućnosti.
Briga o roditelju može uključivati posao, odlazak kod lekara, kupovinu, pripremanje hrane, higijenu, terapiju, noćna ustajanja i stalnu dostupnost telefonom.
Često najveći deo obaveza preuzme samo jedan član porodice.
Da li postojeći sistem može dugoročno da obezbedi starijoj osobi pouzdanu i kontinuiranu pomoć?
Traženje drugačijeg načina organizovanja nege ne treba odlagati do trenutka kada postojeće rešenje potpuno prestane da funkcioniše.
Da li se više ovih situacija odnosi na vašeg roditelja?
Što se više ovih problema javlja istovremeno, to je važnije da porodica na vreme razmotri koji oblik podrške može dugoročno da odgovori na potrebe starije osobe.
Da li o domu treba razmišljati tek kada nastane kriza?
Porodice često počnu da traže dom tek nakon pada, hospitalizacije, naglog pogoršanja zdravstvenog stanja ili situacije u kojoj roditelj više ne može da ostane sam.
Tada odluku moraju da donesu veoma brzo.
Mnogo je bolje mogućnosti istražiti ranije. To ne znači da ste već odlučili da roditelja smestite u dom.
Možete obići nekoliko domova, razgovarati sa osobljem, proveriti uslove, cene i dostupnost i tek onda proceniti koja opcija odgovara potrebama vaše porodice.
Kako razgovarati sa roditeljem o odlasku u dom?
Za mnoge porodice ovo je teži deo od samog pronalaženja doma.
Rečenica „više ne možeš da živiš sam“ lako može izazvati otpor. Ako zdravstveno i kognitivno stanje osobe dozvoljava da učestvuje u odlučivanju, razgovor je bolje usmeriti na konkretne probleme i moguća rešenja.
„Brine nas što si nekoliko puta pao.“
„Vidimo da ti je sve teže da sam odeš do kupatila.“
„Ne možemo da budemo ovde tokom cele noći, a želimo da budeš bezbedan.“
Cilj razgovora ne bi trebalo da bude da se odluka nametne, već da se objasni koji problem pokušavate zajedno da rešite.
Kako proceniti da li je određeni dom pravi izbor?
Nije dovoljno pronaći prvi dom koji ima slobodno mesto. Potrebe osobe koja je uglavnom samostalna nisu iste kao potrebe nepokretne osobe ili osobe sa demencijom.
- kakav nivo pomoći dom može da pruži
- da li prima korisnike sa konkretnim zdravstvenim stanjem
- kako je organizovana medicinska i negovateljska podrška
- kako izgleda pomoć tokom noći
- da li je prostor prilagođen slabije pokretnim i nepokretnim osobama
- kako se organizuje terapija
- koje dodatne usluge postoje
- šta je uključeno u cenu
- kako porodica dobija informacije o korisniku
Kada je, onda, pravo vreme?
Ne postoji jedan odgovor koji važi za svaku porodicu.
Ali ako se istovremeno pojavljuje više problema, na primer roditelj više nije bezbedan sam, potrebna mu je pomoć pri osnovnim aktivnostima, terapiju ne može samostalno da prati, noću mu je potreban nadzor, a porodica više ne može pouzdano da organizuje potrebnu brigu, vreme je da se ozbiljno razmotre druga rešenja.
To još uvek ne znači da dom mora biti jedino rešenje.
Znači da odluku više ne treba odlagati samo zato što je teška.
Pripremite preseljenje bez žurbe
Kada je smeštaj dogovoren, slede praktična pitanja: dokumentacija, garderoba, lične stvari, pomagala, terapija i stvari koje mogu pomoći da se korisnik oseća prijatnije u novom prostoru.
Obiđite Avalsku Oazu
Ako razmišljate o smeštaju roditelja, možete prvo doći na razgovor i obilazak doma.
Recite nam kakvo je trenutno zdravstveno stanje roditelja, koliko je pokretan, da li samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti, koju terapiju koristi i da li postoje demencija, dezorijentacija ili druge posebne potrebe.
Na osnovu konkretnih informacija možemo razgovarati o tome da li Avalska Oaza može da odgovori na potrebe budućeg korisnika.
Odluka o smeštaju roditelja u dom
Da li godine određuju kada je vreme za dom?
Ne. Mnogo su važniji zdravstveno stanje, samostalnost, bezbednost i nivo svakodnevne pomoći koji je osobi potreban.
Da li pad znači da roditelj mora u dom?
Ne nužno. Potrebno je utvrditi uzrok pada i proceniti ukupnu bezbednost i sposobnost osobe da funkcioniše kod kuće. Ponavljani padovi i nemogućnost bezbednog kretanja jesu razlog da porodica razmotri dodatnu pomoć.
Šta ako roditelj odbija dom?
Ako može da učestvuje u odlučivanju, razgovor je korisno voditi kroz konkretne probleme zbog kojih ste zabrinuti, a ne samo kroz pitanje „dom ili ne“. Obilazak doma pre odluke može pomoći da osoba stekne realniju predstavu o životu u domu.
Da li osoba sa demencijom može biti smeštena u Avalsku Oazu?
Da, kada njeno stanje odgovara mogućnostima zbrinjavanja doma. Avalska Oaza ima poseban deo namenjen korisnicima sa demencijom. Osobe sa izraženim agresivnim ponašanjem i teškim psihijatrijskim stanjima koja zahtevaju drugačiju vrstu zbrinjavanja ne mogu biti primljene.
Da li Avalska Oaza prima nepokretne osobe?
Da. Moguć je smeštaj potpuno nepokretnih i slabije pokretnih korisnika, uz pomoć osoblja u svakodnevnim aktivnostima.
Da li treba obići dom pre odluke?
Da. Kada god okolnosti to dozvoljavaju, obilazak je veoma koristan. Tako možete videti prostor, razgovarati sa osobljem i postaviti pitanja koja se odnose na konkretne potrebe budućeg korisnika.
Koliko košta smeštaj u Avalskoj Oazi?
Cena zavisi od vrste smeštaja i potreba korisnika. Aktuelne informacije možete proveriti na stranici Cenovnik ili direktnim razgovorom sa Avalskom Oazom.
